HR - Ljudski Resursi - Srbija

Zašto je finski obrazovni sistem najbolji na svetu?

Tajna njihovog uspeha, između ostalog, leži u tome što kod Finaca ne postoji stalno ocenjivanje učenika, kao ni centralizovanog modela obrazovanja koji se primenjuje u zapadnim zemljama. Iako su mnoge zemlje pokušale da prekopiraju finski model, u tome ipak nisu u potpunosti uspele.

Da bi školstvo funkcionisalo po finskom modelu nije dovoljno preslikavati knjige i programe, već su potrebni dobri učitelji i profesori, ali i sistemska podrška.

Obrazovanje u Finskoj je potpuno besplatno za sve uzraste i apsolutno je svima dostupno. Tokom školovanja, đaci dobijaju besplatne zdrave obroke, socijalno i zdravstveno osguranje, ali i udžbenike.

Osnovna škola traje devet godina, a srednja škola tri godine, s tim što oni učenici koji su napredniji u učenju i žele brže da završe školu, mogu to učiniti i za dve godine, a oni koji imaju problema sa učenjem ili svakodnevne trennge, mogu da idu po sporijem programu koji traje četiri godine.

Na pauzama, učenici često sede zajedno sa svojim profesorima i vode opuštene i neformalne razgovore. Časovi su uglavnom interaktivni, te se đaci podstiču da aktivno učestvuju u nastavi, iznose nove ideje i kreiraju i brane svoje stavove. Učenicima je u toku nastave dozvoljeno da ustanu i prošetaju kad god to požele ili osete potrebu za tim. Radi se i na tome da svaki učenik ima svoj laptop ili tablet računar kako bi se nastava efikasnije odvijala i kako bi se išlo u korak sa sve naprednijom tehnologijom.

Ocene i domaći zadaci su u finskom obrazovnom sistemu prevaziđeni. Učenici sa entuzijazmom stiču nova znanja, budući da nisu opterećeni izradama domaćih zadataka, već to vreme troše na kurseve iz oblasti koje ih zanimaju, jer je primena praktičnih znanja veoma cenjena. Postoje brojni kursevi u matičnim školama, pa učenici mogu steći praktična znanja iz oblasti koje su im bliske.

U školama, pored redovnih učionica postoje i teretane, biblioteke, prostorije za razonodu, sobe sa muzičkim sadržajima, sobe za sekciju narodnih rukotvorina, studio za glumu, prostorije za  naučna istraživanja, šah stolovi... U nekim školama se čuvaju i životinje poput kornjača ili zečeva koje učenici hrane, a tu je i mnogobrojno bilje, koje đaci zalivaju čime se uče odgovornosti i ljubavi prema prirodi. Pored ovoga, sakupljaju i materijale za reciklažu što pomaže u širenju ekološke svesti.

Da bi obrazovni sistem tako uspešno funkcionisao, potrebni su dobri učitelji i profesori. Svaki nastavnik u Finskoj ima titulu magistra, koju u potpunosti subvencioniše vlada zemlje. Zato je u Finskoj najteže upisati medicinski i učiteljski fakultet. Učitelji se biraju iz top 10% najboljih studenata, a uživaju isti status u društvu kao doktori ili advokati. Interesantno je da nastavnici provode oko četiri sata dnevno predajući u učionici, dok dva sata sedmično posvećuju profesionalnom razvoju.

Prema proračunima, Finska u obrazovanje svakog stanovnika ulaže 1500 evra na godišnjem nivou. Da ova ulaganja nisu uzaludna, dokazuje činjenica da su jedna od  najrazvijenijih zemalja sveta i da nema odliva mozgova. Finski stručnjaci ostaju u svojoj zemlji i tu su da pomognu državi koja je ulagala u njih. Pored države, mnoge kompanije takođe ulažu u naučno-istraživačke projekte i izdvajaju velike sume novca u te svrhe.

Koliko je ovakav sistem obrazovanja uspešan, najbolje pokazuje statistika, prema kojoj stopa pismenosti iznosi 99%, čak 93% Finaca završilo srednju školu, a preko 66% njih je nakon srednje škole upisalo fakultet.

Iz Finskog modela obrazovanja možemo zaključiti da ulaganje u najmlađe predstavlja ulaganje u budućnost, kao i da kroz kontinuirani rad i učenje, ne samo da dolazi do napredka na ličnom planu, već i do sveukupnog razvoja društva.